Kako si izdala, kako si lako izdala. Prodala si me, a znao sam to. Otpočetka sam sumnjao i evo došao je i taj momenat. Potvrdilo se da si izdajica. Prodala si moje snove, neka si nije mi žao.
Samo, što ih prodade tako jeftino? Misliš da su moji snovi tako malo vredni, možda, šta znam… Ali što si lagala, što si ćutala, što si mi lažnu nadu davala, ti što trguješ snovima mojim.
Bio sam ljut, besan i povređen. Hteo sam da nestaneš sa lica zemlje. Hteo sam i kolima da te zgazim, baš onako kako sam ti često u šali govorio. Ali čemu to, kazah sebi, čemu ta ljutnja, čemu ta moja želja da te zgazim.
Zgaziće tebe život, vreme će pokazati. Život je najbolji učitelj, on će te staviti tamo gde treba.
Nisam ja tu da vraćam jednoj prodavačici mojih snova. Stići će te i snovi, možda i kasnije nego što bih ja želeo. Ali znaš ti da hoće. Život će ti suditi i to za jeftinu cenu koju si sama nametnula i odredila.
A ja? Mene je već prošlo i ljutnja i bes, jer ne može se čovek ljutiti na nekog zbog koga si sanjao. Snovi su bili tebi namenjeni i možda si ti najviše prava imala da ih prodaš. Samo ne baš toliko jeftino…
