Skoro sam pročitala jednu priču koja me ostavila bez daha. Naslov je bio
“Zašto ženiš jednu, a drugu želiš?” i autorka je naglasila da se obraća muškarcima naravno i podvukla da njoj odgovori i ne trebaju, da je baš to i ne zanima, ali da se vi gospodo muškarci zapitate, pa sami sebi odgovorite.
I ja se slažem u potpunosti sa autorkom, tako je i najbolje. Dajte sami sebi ako ste u stanju odgovor, ali onako iskreno. Ne bojte se, neće niko ni znati, ni čuti. Ne morate to naglas, stanite pred ogledalo pogledajte se i samo sebi recite, samo u sebi promislite “Zašto ženite jednu, a drugu želite?”
A priča je išla nekako ovako… zašto biraš ženu, a potajno želiš mene? Ja sa njom nemam nikakvih dodira, nismo ni slične… Zašto za javnost držiš nju pored sebe, a u mraku hoćeš mene? Zašto čim izađeš iz kuće okrećeš moj broj? Zašto kad gledate TV šalješ meni poruke? Zašto govoriš da ti je ona žena, a ja za uživanje? Bojiš se onoga u čemu uživaš?
Zašto si njoj dominantan, a meni mala maca? Zašto ona ne zna tvoje snove, da hoćeš motor i nudističku plažu? Opet se bojiš? Zašto se kiselo smeješ na svim slikama? Vidi se, veruj mi. Ma zašto kada dan provedeš sa mnom odmah na Instagram i Fejs stavljaš vaše fotke? Nešto pereš? Zašto si se sa mnom valjao po krevetu dok je ona kod kuće ležala mrtva bolesna? Zašto si to prepodne kad je bila kod doktora u 6. mesecu trudnoće sa drugim klincem bio sa mnom? Zašto mi odgovaraš kad god ti pišem? Zašto me grliš i namiguješ dok pričaš sa njom telefonom? Ma zašto kad ode kod svojih kažeš joj u 10 kako ideš da spavaš, umoran si? Zašto si sa mnom na video pozivu dok čuvaš klince? Opet pitam zašto, kad se slučajno sretnemo, a ti u kupovini porodično ne kažeš mi zdravo, već spustiš glavu, a osmeh ti titra na usnama?
Zašto?
Stidiš se sebe? Stidiš li se svog izbora? Stidiš li se ti onoga što jesi i onoga što u stvari želiš? Je li te sramota da sam ja ta koju hoćeš? Zašto se ti hvališ drugarima da sam ti ja ljubavnica, dok gledate moje slike na društvenim mrežama? Zašto mi kuckaš poruke noću kad ona spava? Da li je stvarno jedna za javno, druga za tajno? Ko si ti u stvari?
Onaj na slikama, rođendanima ili onaj u moja 4 zida? Jesi li ti onaj što kod kuće gleda utakmicu ili onaj što dođe kod mene i skine odmah majicu? Da li ta što ti hoda po dnevnoj sobi je za kuvanje i pranje tvog prljavog veša ili otplata zajedničkog kredita? Da li je ta tu primerna da bi gostila tvoje roditelje? Misliš da bi te osudili da znaju šta sanjaš? Ili ti je ona tu da ne budeš sam? Bojiš se samoće? Zašto ne priznaš da ti je do mene stalo? Jer da nije, ne bi sve ovo radio? Zašto i sada ćutiš? Bojiš se da će te osuditi? Ko? Isti ti koji rade sve ovo isto što i ti… opet pitam “Zašto ženite jednu, a drugu želite?” Ne, ne meni… sebi odgovorite!
Ovako nekako je išla ta priča, možda sam unela dosta svoga i nekih izmena, ali smisao je ostao isti… Izvesna Dragana je napisala priču na koju nisam mogla da ostanem ravnodušna. Nisam mogla da se i ja ne zapitam, stvarno, zašto?
Muškarci, zašto?
