fbpx

Kontakt

#8 Otkucaji srca

Mrak u sobi. Samo svetlost TV-a je obasjava. Lagano je ispijala, gutljaj po gutljaj vode. Usta su joj se sušila. Čvrsto je rešena da prekine tu suludu igru. Igru koja je košta živaca, snage i volje. A mogla bi i celog života.

Dugo je u svemu tome i više nije ista. Ne oseća se dobro, ljubomorna je. Svesna je da može ga imati samo na momente, ali njoj to nije dovoljno. Želi ga celog za sebe. Želi sve. Sve ili ništa, uvek je igrala na to. Pukovnik ili pokojnik, time se vodila. Ovde može biti samo gubitnik očigledno.

Nije umela da se opusti i uživa u njihovim momentima. Umesto da koristi trenutke koje ima, pravila je scene i stalno nešto zamerala. Nije znala da objasni zašto. Malo joj je bilo to što je dobijala, mrvu pažnje, po neku poruku i koji dan u mesecu.

Loše se osećala. Prekida večeras tu ludoriju. Nije ona za to. Muči sebe, a i njega.

”Sve ili ništa” – ponovila je sama sebi kao da se hrabri.

Bolje je što kasni, to će joj samo podići nivo ljutnje i biće joj lakše. Dosta igranja sa njom i njenim osećanjima. Prošetala je do ogledala da se još jednom uveri da je sve na svom mestu. Tačno kako je želela, ni puno ni malo. Svega taman. Vratila se na kauč i ispila vodu do kraja.

Ušao je u tom momentu. Srce joj jače zalupa. Osmehnuo se i rekao “Ćao”, poljubivši je u obraz. Već tada je znala da od prekida nema ništa, neće imati snage za to. Uvek ostane razoružana, ogoljena pred svojim osećanjima.

Opet su otkucaji srca pobedili nad razumom…

Previous article#7 Mladi kapetan i beogradska dama
Next article#9 Brat

Još tekstova

spot_img

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here

Pratimo se na Instagramu