Vrela letnja žega, a ona na visokim štiklama, u uskoj suknji i košulji. Vraćala se sa dugog i napornog poslovnog sastanka. Sreća pa joj je kosa pokupljena u visoku punđu. Osećala je kapljice znoja koje su joj se spuštale niz leđa. Stezale su je cipele, a i grudnjak. Sve joj je bilo neudobno.
Želela je da se skine i izuje, da bude slobodna i rasterećena.
Mozak joj je vrio od informacija i slaganja tabela i raznih drugih stvari sa preteških pregovora. Još nije ništa postigla, još uvek nije uspela da ubedi strance da ulože novac u projekat njene firme. Dugo to traje i dosta joj je svega, tako bi želela da ove vrele dane provodi na moru. Na nekoj pustoj plaži i da oseća pesak pod stopalima umesto umora od previsokih štikli.
Uff, već sve gubi smisao, toliko naporno mesecima radi na ovom projektu. Zapostavila je i decu i kuću, ni ne seća se kada je otišla nedeljom na ručak kod svojih. A i kada ode, sve to vreme provede na telefonu. Uvek nešto ima, neki poziv, mail, problem koji ne može da čeka. Baš je umorna, a i ulični asfalt kao da isparava 1000 stepeni, kao da sve gori. Pretoplo je leto ove godine.
Zastala je pored zamrzivača sa sladoledom. Možda joj pomogne danas, “Jedan kapri, molim Vas!” Još kao dete obožavala je taj sladoled. Ukus belog krema i jagode vraćao joj je uspomene na detinjstvo.
“Rado bih platio damin sladoled…”, čula je iza sebe. Pogledala ga je, mladić visok, krupan, rekla bi da ide iz teretane i da nema više od 30 godina.
“Ne, hvala”, bila je ljubazna.
“Molim Vas, insistiram, bila bi mi čast”, nastavio je.
“Ne!”- odsečno je rekla i ugurala prodavcu novac u ruke. Pohitala je niz ulicu. Ni ne znaš ti dečko šta sve može iz toga da se izrodi, pusti. Tako je bilo i pre tri godine, sasvim neočekivano i slučajno. Ma pusti ti to… Koračala je brzo ka kancelariji, a obrazi su joj se rumeneli. Ejj prošlo je tri godine već… od njene tajne… isto tako slučajno i neočekivano, on lep i zgodan. I ako su je cipele toliko žuljale nije joj smetalo da pravi velike korake. Pobegla je, ne treba joj to više nikada. Zaboravi se čovek lako…
Nego šta je ono pre toga mislila, a daa…
Trebalo bi naći za ove strance neko rešenje, pojeftiniti projekat… Pokušavala je da skrene svoje misli sa malopređašnjeg događaja. Pojeftiniti projekat… da da bolje je tako… Bolje svakako nego da opet upadneš u zamku i vrtlog zabranjenog… misli o nečemu drugom…
Ukusan ovaj Kapri.
