Rana jesen, a u Beogradu još toplo. Tada je i najlepši, taman onako kako treba, 25-26 stepeni. Sunce te miluje, a jesenje boje prošarale grad. Šetala je Knezom, voli da zbriše sa posla i udahne svež vazduh. Bolje joj je tako, nego da pauzu provodi sa ostalima ogovarajući jedni druge.
Zna ona da im je najčešća tema baš ona, jer nikada i nije tu.
A najlakše je tako i ogovarati. Ali baš je briga, uvek nekog moraju. Prija joj ovako, pobegne i razbistri glavu od svih. Nije danas lako biti žena. Pored toga što si majka i supruga, moraš biti i ravnopravni kolega. Nekada se znalo, ako muž radi žena čuva decu i kuću. Danas je to drugačije, ali žene su tako htele i dobile su to. Nažalost!
Mislila je nažalost, jer suprug ako radi i još zarađuje dobro, to je to. To je dovoljno i on je uspešan, ne mora više ništa. Ona radi isto toliko, radi vredno i marljivo. Često i preko 8 sati, a onda je čeka ručak, veš, kuća, pegla. Čekaju je i deca, jer ko će da im bolje od nje isplete kikice i pomogne u prepričavanju lektire. Naravno, kolač vikendom, palačinke kasno uveče, pa ugosti rodbinu i prijatelje. A trebalo bi i zimnicu spremiti.
Nasmejala se dok joj je povetarac mrsio kosu. Oh zaboravila je, treba biti doteran i raspoložen, što za muža, što za svet okolo. Da ne kažu, vidi ovu ala se zapustila, cccc… brinuti da izgledaš pristojno, ali i izazovno. Ne zapostaviti sebe kao ženu, a ni kao majku, ćerku sestru… biti tu za svakog. Muž da te želi, roditelji da se ponose, a brat da se osloni… Tako da današnjoj ženi nije lako.
“Bogami nije”, prošaputala je. Idem na sladoled, zaslužujem to, a i nek se nosi ova dijeta, motala je sebi po glavi, radim kao muško, za manju platu, a uz sve stižem i te ostale stvari…
“Veliki kornet sa duplim prelivom!”
