“Dušane, opet si to uradio”, besnela je mama. Musavi dečak stajao je u ćošku i gledao svoju posekotinu na ruci. Opet se pobio u školi, ovog puta je prebio debelog Petra. Veći je skoro duplo od njega, ali danima ga zadirkuje.
“Gospođo, moramo nešto da preduzmemo, ovo se ponavlja”, bio je strog direktor. Zna Dule šta sada sledi – grdnja, pa kazna, mamino razočaranje, a onda će i da plače i da krivi sebe. Ali nije mogao više, stalno mu to rade. Malo malo, pa ga zezaju, i on ćuti. Sklanja se, kako mu je rekla mama i Jovana psiholog. Sve ih je ovoga puta poslušao, ali ne vredi oni ne odustaju. Ućute se tek na nekoliko dana i to kada nekog prebije. Razume on da to nije rešenje, ali izgleda da ne može drugačije.
Dušan ima baku koja živi sa njim i mamom i bolesna je. Ima onu čudnu bolest, kojoj on ni ime ne može da zapamti. Zaboravlja baka i ne ponaša se stalno kako treba. Dule je već navikao na to. Ume baka i da pretera, svašta i po kući napravi, on i mama kasnije to sređuju.
Ali šta će, bolesna je…
Sada zadnji put, pre par dana skinula je haljinu i tako šetala po parku, ispred zgrade. Deca su to videla, prošlo je dugo dok nije uspeo da ubedi baku da makar pođu do stana. Nikako nije htela da preko onog svog veša navuče haljinu. Molio ju je dečak, dugo i nežno ubeđivao, ali potrajalo je to. Na kraju je starica pristala i dala ruku svom unuku da je povede.
Ranije bi Dule zvao mamu na posao, i ljutio bi se, ali više ne radi ni to. Čuo je da mama zbog čestih izlazaka i izostanaka ima problema sa šefom.
Prošlo je par dana od tog događaja, ali deca ne prestaju da ga zadirkuju. Govore ružne stvari, podsmevaju se. A oni ni ne poznaju baku, ne znaju kakva je bila pre bolesti.
Bila je najbolja na svetu.
Kakve je krofne ona pravila i kačamak subotom ujutru. Puštala ga je da leži na njenom krilu i gledaju crtaće, čitala mu. Čuvala ga je i naučila da vozi bicikl. A onda se desila ta bolest, zato je takva. Ćutao je Dušan i stajao u ćošku, gledao mamu dok se objašnjava sa direktorom. Mirno će on primiti kaznu, neće čak ni da tuži Petra, ko zna zašto je on tako zao, sigurno nije nikada imao tako dobru baku, jer da jeste, ona bi ga naučila da bolesti ne treba da se smeje.
