Smejala se njegovim šalama. Sedeli su već dugo u kafiću i nije ni primetila da mrak pada. Bio je mlađi dosta od nje, ali prijalo joj je druženje sa nekim ko je drugačiji. Mlađi je čak 15 godina i tek je napunio 25, pun energije i poleta. Ona u ranim četrdesetim. Rekli bi kakav kliše za neki glupi francuski film. Nije ni primetila kada je napunila toliko godina.
Smejala se posle dugo vremena. Kao neka šiparica, čak je i odkrstila noge i zavukla ih pod stolicu. Limunadu je pila na slamku, po malo je i srknula. Bilo joj je dosta više da bude ozbiljna i mudra, da vodi računa šta i kako. Želela je samo da bude vesela i da se smeje. A on je to činio od nje, pravio je veselu ženu. Iako nisu imali ništa više, sem par izlazaka na piće, posmatrala ga je ispod oka.
Zamišljala je kako se ljubi i kako bi bilo voditi ljubav sa njim.
Bože, ni sebi to nije smela da prizna. Slučajno su se upoznali dok je vodila sina na trening. Bio je instruktor plivanja njenog klinca. A sada su njih dvoje postali… hmm drugari. Moglo bi se tako reći. U početku je tražila razlog da bi mu otkucala poruku, kao nešto samo da pita oko treninga. Vremenom su počeli da kuckaju i neke druge poruke. Doduše nikada ni jedno od njih nije prešlo granicu pristojnosti, ali videlo se da tu ima mnogo više od pukog poznanstva.
Postojala je želja.
Njemu je imponovala ona kao veoma lepa zrela žena. Verovatno je svaki dečak sanjao o takvoj, bar neki deo svog života. A njoj je prijao neko ko obraća pažnju na nju, ko je sluša i ko ume da joj uputi iskrene i tople reči.
Oboje zarobljeni u nekoj svojoj iluziji su se pronašli.
I sada ćute, ćute o potajnim željama, prave se da se druže i pričaju neke životne obične stvari. Jasno je da ni jedno za sada neće preći tu granicu, ali šta će biti kada se i ako pređe, mislila je često o tome. Nije se usuđivala nikome da kaže gde provodi ta prolećna predvečerja. Šta uopšte oni imaju zajedničko i o čemu mogu da pričaju. A ona je volela te trenutke.
Opet je bila živa.
Shvatala je da sve češće izmišlja izgovore i svojim prijateljicama, zašto se ne viđaju, dok su kući mislili da sa njima kafeniše. Znala je da će jednom morati to da prekine, neće još dugo moći da vrda. Opet je ispričao neku veselu dosetku sa treninga.
Nasmejala se tako da se limunada pravo iz njenih usta našla na njegovoj majici.
Zastao je na sekund, a onda je nastao opšti kikot. Pridružio se njenom glasnom smehu. Klinac od 25, samo je pomislila, ali prijao joj je taj mladalački duh i neprekidno smejanje, ta neopterećenost životom. Još uvek ga nije slomio i još uvek se nije pretvorio u nervozno džangrizalo. Smejao se tako lako i tako često, a i ona sa njim. Pa zar nije baš to poenta u životu?
