Živeo je u Parizu, u maloj sobici sa kupatilom, svega 19 m². Na potkrovlju, pre bi se moglo reći na krovu. Usko i malo, leti vruće, a zimi hladno. Bilo je jeftino i to je jedino mogao priuštiti. Ali pogled sa kosog prozora nije imao cenu, pravo gde treba, na visoki Ajfelov toranj. Ono što su turisti skupo plaćali u hotelima, on je dobio gratis. Možda kao olakšicu za sve vrele letnje noći i prohladne zimske dane, kada vetar duva.
Gledao je često toranj, i činilo mu se kao da su se zbližili, kao da se razumeju. Kada nije učio obraćao se tom ponosu Francuske. Nekada na njegovom francuskom, malo da vežba, a nekada na svom srpskom, čisto da se zna odakle je. Umeli su i noćima da razgovaraju, kada bi mu bilo teško gradivo ili kada bi ga hvatala nostalgija. Pitao je često svog jedinog drugara za savet.
Toranj je uvek mudro ćutao i nije mrdao.
Nekada bi se mladom studentu činilo da mu daje odgovore kroz tok tek naišle misli u njegovoj glavi. Ili idei koja mu je iznenada sinula. Voleo je tako da razmišlja, da misli da tako komuniciraju. Bilo je teško živeti u Parizu sa vrlo ograničenim sredstvima i pohađati fakultet. Moraš stalno sve odlično odraditi inače ostade bez stipendije. Jedva je imao i za ovaj golubarnik i po koju kiflu. Obično je posle podne silazio do pekare i kupovao već bajato pecivo. Niže su cene.
Imao je samo jedan cilj, završiće medicinu tu, pa će onda sve biti lakše. Prijatelja u gradu svetlosti i nema baš. Teško je uklopiti se kada si siromašan student iz Srbije. Nema ni vremena na pretek, uvek zauzet, što učenjem, što sa nekim fizičkim poslom koji može da odradi, da bi zaradio nešto novca. Razmeni po koju rečenicu sa kolegama na sveučilištu i to je to.
Mašta o šljivama iz svog mesta i mirisu pokošene trave.
Zna on da će jednog dana doći nazad i biti tada već uspešan hirurg. Moći će da sedne i u neki od onih restorana sa besprekorno zategnutim stoljnjacima i poručiće bocu najskupljeg francuskog vina. Dobro, možda ne baš najskupljeg, ali nekog dobrog sigurno hoće. I tada će samo namignuti svom starom drugaru, čuvenom tornju. Dići će čašu u spomen na izdržljivost i sve one teške dane.
Znaće toranj da je zaslužio to.
