Bila je velika žena ta moja baba-tetka. U svakom smislu velika, krupna i veliki čovek. Ona jaka stamena i okrugla, podgojena, a muž mršav, visok i kao slamka od suve trave. Oduvek su mi bili smešni, nisu išli zajedno. Bila sam mala, a oni ostareli i retko sam ih viđala. Taj njen muž uvek nekako bolešljiv i namračen, a ona jaka i pogled joj je sevao.
Ranije sam mislila da se on nje plašio, i mogla bi ga jednom rukom zdrobiti, da je htela. A uvek mu se obraćala nežno i samo po kada zagrmela svojim glasom na njega. On mi nikada nije prijao, bledunjav mršav i samo ćuti, reklo bi se jadan čovek… Eee, ali nije tako bilo, čula sam ja kasnije priče.
Baba-tetki uopšte nije bilo lako sa njim, imali su troje dece, ona domaćica, a on na nekom položaju i vrlo sklon izletima i ljubavnicama. I to onako javno, šetao, davao i kupovao, slavio njihove rođendane u kafanama, a grad mali… A u kući prek i strog, bukvalno ni muva da zuji. Uvek je sve moralo biti pod konac, šporet oriban posle svakog kuvanja, supa strogo vruća da mu se servira, a voda jako hladna.
Tako je voleo…
Posmatrala sam ga posle i nisam mogla da povežem te stvari… moja baba-tetka bi ga mogla za večeru pojesti, a on joj se sklanjao sa senke, pa mi dođe smešno da je on bio neki opasan. A onda je došla do mojih ušiju i priča koja mi se tada činila smešnom, a sad možda i ne toliko…
Još dok su bili mladi, a njihovo troje dece jedno drugom do uveta, taj muž moje Baba- tetke odluči da neće živeti više sa njom i u njihov stan useli svoju ljubavnicu, a njoj kaže da se gubi, jer on ima novu ženu.
Šta će, moja ti se Hristina povuče u dnevnu sobu sa svom decom, a mladenci kako dolikuje u spavaću.
Ujutru kada je “mladoženja” otišao na posao, a ona pravo u spavaću sobu pa finim glasom budi, “Hajde mlada ustaj, mora kuća da se sređuje, prozori da se peru i ručak da se kuva. On ne voli da dođe, a da nema ručak.” Žena ta jadna ne zna šta ju je snašlo, ustaje i sve to radi. Hristina ništa, sve kroz osmeh, ni ružnu reč, ni pogled novoj pridošlici.
”Snajka, moraš decu da čuvaš i veš da peglaš!”
“Mlada“ je ćutala i sve radila, valjda je i njoj bilo neprijatno. Drugi dan ista priča, “Snajka, ‘ajde porani, moraš na pijac, tepisi da se tresu, moraš da me slušaš starija sam…”
Tako je moja baba-tetka jedno pet dana uživala, nova mlada joj je čak i kafu kuvala. A onda samo jedan dan nije se vratila, otišla do prodavnice i više nije došla. Pobegla glavom bez obzira. Veseli ljubavnik kada je stigao kući sa posla, mlade nema.
Šta se desilo, snajka pobegla.
Mic po mic i opet mu bila dobra Hristina. Nije to naravno bio kraj njenim mukama, pravio je on i dalje razne izlete sa ženama, ali sad mi je jasnije što je mirno sedeo i ćutao dok je ona sevala očima i vrtela glavom “Hmmm… moree tebe ću ja u ustanovu, pa nek te oni sad gledaju, tako matorog…”
Ćutao je nekako pokajnički, a opet ispod oka je gledao nežno i zahvalno…
