Tek što je stigla u malo primorsko mesto, raspakovala kofere i poručila aperol. More je mirisalo, a talasi su udarali od stene, sunce zalazilo i onako mirno bilo je sve. Par fotografija ovog prizora i nju samu ostavlja bez daha, izgleda nestvarno.
Rešila je da ih podeli na društvenim mrežama.
U par klikova i već su bile izložene pogledima radoznalih pratilaca. Uživala je u svom piću i pogledu. Telefon je zujao, znala je da su to lajkovi na njeno novo remek delo. Prošlo je više od sat vremena kada je krenula ka svom apartmanu, veče je uveliko palo. Hodajući pregledavala je komentare na njenu fotografiju. Svi su bili oduševljeni. Stiglo je i par poruka u DM. Od jedne je uhvati jeza kroz celo telo.
”Znači tu si ?!”, pisalo je.
Bio je on, njena patnja, i zaboravljenja ljubav, moglo bi se reći iz prošlog zivota. Živeo je tu blizu mesta gde je odsela. Volela ga je puno, ali ju je i puno povredio. Odjednom se sve sručilo na nju, godinama joj se nije javljao. Nisu se nikada ni čuli, ni videli. Znala je da sada ima porodicu i da je srećan, valjda. Odakle on? Kako je došao do nje? Ni ne prate se na društvenim mrežama… Zašto joj se javio baš sada? Šta želi od nje?
Hiljadu pitanja joj je prošlo kroz glavu.
Usporila je sa hodom, jeza u telu je prešla u drhtavicu. Volela ga je i bila je sigurna da je to prošlo. Gledala je u telefon i nije joj bilo lako. Opet on i oni isti osećaji.
“Šta sada hoće, možda opet da me povredi kao i pre?” Stisla je samo “delete”, nije zaslužio odgovor.
Koga briga šta on piše, nema snage da se upušta u to. Pobedila je i sebe i radoznalost šta bi sada hteo od nje? Neće mu dati to zadovoljstvo. Previše je i ovo što razmišlja sada o njemu, ne zaslužuje ni sekundu. Počela je užurbano da hoda, ponosna na sebe što je izabrala “delete”.
Neke ljude i treba samo tako izbrisati!
