fbpx

Kontakt

#58 Kula od bola

Bila je dete, i ljuta puno…

Anđeo šapnu: “Oprosti im…”

“Neću im nikada oprostiti”, rekla je prkosno.

“Bolje bi bilo da oprostiš, proganjaće te to i doneće ti samo nevolje.”

“Ne, ne želim, nikada im ne mogu oprostiti!”

“Kako god želiš, ali mržnja nikome nije dobro donela”, upozoravao je anđeo, “i gde misliš da nosiš tu ljutnju i bes?”

“Evo ovde”, pokazala je na grudi i glavu.

Rasla je tako i nikada nije htela da oprosti i zaboravi. Postala je zrela žena sa mužem i decom. Sa decom se ne razume, a muž ju je varao, i opet je došla ta reč “oprosti”. Počela je ići kod jednog psihologa, a on je razgovor uvek skretao ka detinjstvu. Činilo joj se da luta i uvek bi ga vraćala na sadašnjost i trenutne probleme, a on uvek klizio ka prošlosti i detinjstvu.

“Treba da se očistite, čini mi se kao da imate u sebi neki temelj na koji se sve nadziđuje i nadovezuje. Samo se gradi kao kula”, govorio je psiholog, “Znate, moramo srušiti temelj, da bi cela kula pala!” Nije više išla kod tog doktora, šta on zna, neće im ona nikada oprostiti.

Prolazile su godine i čekala je u redu, ovog puta kod lekara specijaliste. “Analize nisu dobre”, sačeka je doktor, “Imate li rodbine?”

“Muž i ja smo razvedeni, roditelje nemam, ali imam decu i unuke! Zašto?”, pitala je.

“Vidite imate tumor u glavi, nije dobro.”

“Znači mora operacija?”, uzdahnula je žena.

“Ne, nažalost, Vaše srce je slabo da bi to moglo izdržati!”

Odzvanjalo joj je u glavi…

“Znate možda medicina i ne priznaje neke stvari, a i ja kao Vaš lekar ne bi trebalo da Vam pričam o ovome, ali govorim ljudski i kao čovek… pozitivna energija, ljubav, komunikacija sa rodbinom može vam pomoći mnogo. Viđao sam čuda, mi otpišemo čoveka, a on… na kraju krajeva razgovarajte, smejte se, zaljubite se opet, oprostite svima…”

Opet to “oprostite”…

“Oprostiti ili umreti”, mislila je. A onda se seti svog detinjstva i priče sa anđelom.

“Gde ćeš čuvati ljutnju? U glavi i srcu… Tačno, u glavi i srcu…”

“Neću oprostiti, umreću, ali neću”, tada je govorila, izgleda da se to i dešava. Ima decu, unuke, nije htela da umre, rano je. Da bar pokuša da oprosti? Ljuta je bila godinama na roditelje koji su se razveli. I ta ljutnja je lagano ubija.

“Roditelji, opraštam vam”, reče, ali zvučalo je patetično i neuverljivo. Ni sama nije verovala u to. Onda se doseti i uze papir. Pisala je, da nije ljuta, da im oprašta… ali olakšanja nije bilo, samo je sve više bila uznemirena.

”Ne tako”, javi joj se anđeo, “Upozoravao sam te, ali mi anđeli smemo samo da upozoravamo, nikako da utičemo. Čovek bira!”

“Je li kasno?” uplakano je upitala.

“Nikada nije kasno”, mekano kaza anđeo, “budi zahvalna i moli, a oni će čuti, ili neće, nije ni bitno. Moli za oprost zbog sebe.” Molila je i izgovarala, želela je da sruši temelje koji su narasli. Ali ništa, ništa se nije dešavalo. Nije uverljiva.

“Probaj drugačije”, reče anđeo, “vrati se u detinjstvo, klekni i moli. Obraćaj se roditeljima kao da si mala i zamoli da ti oproste što si se ljutila i kaži im da i ti njima opraštaš. Obrati im se sa mama i tata…”

Žena posluša i kleknu i poče, “Mama, tata, to sam ja, vaša ćerka”, nastavljala je, a oči joj se puniše suzama, nozdrve su se širile, a u pluća je ulazio neki novi vazduh. “Oprostite mama i tata, ja vama opraštam, nemam prava da sudim, nisam ljuta…” Njene grudi su se tresle od jecanja, a onda su suze krenule u potocima. Nije mogla više da ih zaustavi, trajalo je to… Iscrpljena je sela, leđima oslonjena na hladan zid.

“Kako si?”, upita anđeo.

“Ne znam, prazno”, rekla je ona. “Ponavljaj to svako veče, dok ne ojačaš, uzimaj to kao lek. 40 dana.”

“Da, naravno, lek, 40 dana” pomalo izgubljeno ponavljala je. Te noći kada je legla, nešto ju je peckalo u telu. Možda je to bio prvi zemljotres, koji je poljuljao onu kulu izgrađenu na temeljima bola.

“Nisu ti temelji baš tako stabilni”, sigurna je bila sada.

Posle dugo vremena zaspala je mirna i bez glavobolje i lekova.

Previous article#57 Vaspitanje
Next article#59 Pametne odluke

Još tekstova

spot_img

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here

Pratimo se na Instagramu