Prosula je vodu za njim, tako je uvek radila od kada je bio mali. Za sreću! Kada je polazio u prvi razred, pa u srednju, zatim na fakultet.. Kao i za svaku drugi važan događaj u njihovim životima. Njegova baka je uvek punila limeno lonče vode i prolivala ga za njim. Tiho je mrmljala i molitvu. Tako se valjalo, stari običaj. Njemu to više nije smetalo, ranije kao klincu jeste, sada ne. Raduje se čak tom ritualu.
Baku on čini mirnijom, veruje da mu to donosi sreću. A on voli kada je ona mirna. Sreću da li mu je doneo ili ne ovaj običaj još uvek ne može da garantuje. Kada bi ga neko pitao, rekao bi da je srećan. I ovaj put je pošao po važnu životnu lekciju. Ide u inostranstvo na 6 meseci. Biće prvi put daleko od svoje bake, i to na toliko dug period. Ona ga je odgajila, oca nije ni imao, a majka ga je ostavila svojoj majci.
Bila je mlada i željna svega, otišla je i ona daleko, u Austriju. Tamo se posle nekog vremena i udala. Ima i novu porodicu, retko je dolazila. Ranije možda jednom godišnje, sada skoro uopšte i ne. A on je imao samo svoju baku. Nekada je bilo teško, nekada lepo, ali ne bi se on menjao. Ne bi on dao svoju nanu za hiljadu majki. Za njega reč majka je bila strana, hladna. Svu ljubav je dobio od babe. I kada je padao nije plakao i dozivao mamu već nanu!
Majka je slala novac i to je olakšavalo život i njegovo školovanje. Baba je petkom redovno bila na pijaci i prodavala sve ono što sama proizvede, sir, jaja, meso… Ali moralo se živeti skromno, vodili su računa o svakom dinaru.
Završio je elektrotehniku i dobio je poziv za Austriju, gle slučajnosti, blizu svoje majke gde je udata. Trebalo bi da ostane 6 meseci i odlučio je da ide. Nana će ga čekati kod kuće, dobro će im doći taj novac. Uložiće ga u staru kućicu, a i kola su mu potrebna. Baba je sve starija, a do grada ima da se ispešači lepo.
Okreće se da još jednom, pogleda je na kućnom pragu. Zna da ne voli kada to radi. Veruje da ne valja se okretati kada pođeš negde. Vidi kako stoji i siguran je iako je ne čuje da izgovara molitvu za njegovo zdravlje.
Nekako mu se smanjila, čini se mala i ona i kuća. A kao dečaku bila je tako velika i jaka žena. Mislio je da ga ona može od svega zaštititi i sakriti. Bežao je kod nje i od komšijskog psa i od bezobraznih dečaka iz susednog sela. Dovoljno je bilo da ona stane na isti ovaj prag, pa da njega ogreje sunce. I dečaci, a i ker pobegli bi pognute glave.
Plaši se nana da on ne ostane tamo, pa da ga više nikada i ne vidi. Tamo mu je i majka, a i ona je bila njegovih godina kada je otišla – pribojavala se starica. Ali neće on to, iako joj je stotinama puta rekao i obećao, ona se boji. Svet je to veliki, a što bi rekli koga su zmije ujedale i guštera se plaši. Šta ona ima u selu da mu ponudi?
A njemu ne pada na pamet, sve što želi je da popravi staru kuću i kupi auto, skroman neki. Pa da stavi svoju nanu u njega i da se po varoši petkom kada je pijačni dan provozaju. Nek svi vide kako je on njen unuk poštuje i voli. Neće ona više ići pešaka.
Zaslužila je to, da bar u starosti malo uživa!
