“Nekada tako pišeš toplo, a nekada samo zbrzaš, da je otaljaš!”
Tačno tako, u pravu je.
Nekada pišem, samo ide, izlazi, priče nastaju u dahu. I da hoću ne mogu ih zadržati, a nekada danima neće. Ne izlaze! Neke su se u meni skupljale godinama i živele tu negde duboko, a neke su se rodile juče, odjednom nastale. Za neke sam znala da će biti savršene, a za pojedine da će uvek ostati nekako nedovršene, nedorečene…
Takve su! Valjda ni meni još život o njima nije sve rekao.
Možda će se vratiti u nekom drugom obliku.
Ovi topli dani ne daju mi inspiraciju. Sve je puno života, pa su emocije možda svedene na minimum, ili što bi rekli astrolozi retrogradni Merkur je… Šta god on bio, svi se vade na njega, pa hajde i ja… Nije do mene i moje blokade, nije do mene to što neće da izađe iz moje olovke ni jedna emotivna, nežna priča, već je do Merkura! I to retrogradnog!
Eee, nije to mala stvar. Možda je on zarobio moju volju za pisanjem i spustio poklopac na onaj bunar moje duše, gde leže sve te priče. Pa im ne da da izađu, ili da kažem onako iskreno… dođu dani kada mi se olovka u ruke ne uzima. Lenjstvujem, a i da se poteram to nekako nije to.
Kao što grožđu treba da zri, tako valjda i moje priče treba da sazru, pa tek onda mogu napolje.
Džabe mi i Mesec i Venera, a i taj Merkur!
