Gledala ga je dok je mirno spavao i pitala se šta traži tu? Već pet godina imaju aferu, lažnu, iskradaju se i viđaju kada im to vreme dozvoli. Spavao je, a ona ga je posmatrala. Sećala se koliko se pre radovala svakom njihovom sastanku. Leptirići su joj radili u stomaku uvek kada bi joj stigla poruka od njega. Koliko su se samo dugo rastajali posle tih njihovih susreta. Ni jednom se nije vraćalo kući, mužu, ženi, deci, kolotečini.
A da li su oni sada postali to?
Kolotečina?
Uigrani tandem sa navikom?
Više nema dugih nežnih poruka, maštanja o zajedničkom životu, niti priče telefonom u svakoj mogućoj prilici. Između dva poslovna sastanka, pa dok čekaju decu da završe trening, nema toga više.
Sve se svelo na dve tri poruke u toku dana i jednom nedeljno viđanje.
Gledala ga je dok spava, podne je i izašla je sa posla, i on isto. U malom hotelu, roletne su spuštene. Sve tako već viđeno. Par rečenica koje razmene, onda vođenje ljubavi, malo još odmore i nazad na posao. Pitala se ozbiljno, šta radi tu? Shvata da joj je svejedno i da ga više nikada ne vidi. Je li to kraj?
Prolazi joj kroz glavu kada se prvi put i sa mužem ovako osetila i zašto nije otišla?
E pa sada će da ode, ako tamo kući već mora da bude, ovde ne mora.
“Idem”, poljubila ga je u obraz, “Moram nazad hitno”, slagala je. Samo joj je uzvratio poljubac. Izašla je iz hotela, i kao da je teret pao sa nje. Neće ga više viđati, znala je to. Nema potrebe, tako nešto već ima kod kuće.
Ako treba da ima ljubavnika, onda bar neka ima i leptiriće…
