Malo znamo o jednoj zabranjenoj ljubavi u Osmanskom carstvu. I ako ih je bilo mnogo, ljubavi koje su se protivile strogim pravilima carstva, jedna je ostavila vidljiv nam trag i dan danas.. Reč je o ljubavi iz najveličanstvenijeg doba Osmanskog carstva, koja se dogodila između kćerke jedinice sultana Sulejmana, Mihrimah sultanije i Mimara Sinana, najuglednijeg arhitekte u tadašnjem moćnom Osmanskom carstvu..
Ostvarenje najgenijalnijeg arhitekte svih vremena Mimara Sinana, je džamija u istanbulskom kvartu Uskudar i Edirnekapi, koje je sagradio za kćerku sultana Sulejmana Mihrimah sultaniju. Kako je vreme prolazilo mlada sultanija je odrasla i naravno sklopila je politički brak sa Rusterm pašom, poturčeni hrvat koji je jos kao dete otet od svoje porodice.. Ali on nam sada nije tema , možda u nekoj drugoj priči.. Vratimo se sultaniji i genijalnom arhitekti. Njihov prvi susret je bio kada su se ove dve usamljene osobe prvi put srele u sultanovom dvoru nakon pohoda na Mađarsku, kojem je Mimar Sinan služio gradeći neverovatnom brzinom i sposobnošću most na reci Prut. Mihrimah sultanija je od čuvenog arhitekte zatražila da u njeno ime sagradi džamiju na Uskudaru, nakon čega je slavni akhitekta, zaljubljen u sultaniju, počeo graditi jednu od najlepših džamija. Situacija nije bila drugačija ni za Mihrimah sultaniju. Usamljena u seni dinastije tražila je utehu za njenu bol…
Nakon nekog vremena mladi arhitekta skuplja hrabrost i izlazi pred samog Sulejmana Veličanstvenog i prosi njegovu kćer.. Iako je sultan Sulejman uvažio njegovu želju i saslušao zahtev svog glavnog arhitekte, ubeđen od strane Hurem sultanije, ipak, odlučio se za Rustem pašu. Mimar Sinan je tu vest saznao lično od sultana. Bio je skrhan tom vešću jer je Mihrimah izgubio zauvijek. To nije bio kraj njihovim mukama, kao važna ličnost Osmanskog carstva morao je prisustvovati svadbi zvoje ljubavi i gledati je kao zauvek odlazi drugom čoveku. Kako je preživeo i šta je u sebi mislio, i koju je bol potiskivao mozemo i danas videti na prelepoj građevini. Njegova jedina uteha je bila džamija na Uskudaru koju je gradio za Mihrimah. Iako neki tvrde da je s namerom uradio suprotno željama mlade sultanije, da bi je bar tako povredio, drugi kažu da je džamiju uradio baš tako skromno i bez puno kičastih detalja da bi pokazao svu njenu elegatnost, i otmenost.. baš onako kako je on doživljavao lepotu i plemenito držanje sultanije poput labuda…
