Posmatrao ju je dok spava. Tako je lepa. Umeo je često to i da joj naglas kaže. Gleda njene crte lica, mile su mu. Pogled mu pada na njen vrat i dekolte. Zavodljiva je čak i ovako nepomična, dok joj grudi u ujednačenom ritmu podižu se i spuštaju. Plitko diše, u mirnom snu je. Kosa joj je rasuta po jastuku, miriše na cveće. Koža joj je dobila tek onu finu boju od sunca. Ruke su joj opuštene pored tela… koliko ga je puta milovala tim rukama.
Posmatra joj prste, voli taj domali gde joj blista verenički prsten. Ona ga nikada ne skida. Nije joj kupio skup, ali to njoj nije ni važno.
Tako je opuštena i lepa – ponovo mu prolazi kroz glavu.
I nije to ni bitno, ona je dobar čovek, a to mu je najvažnije. Razume ga i prati, zna kada da ga pusti, a kada je potrebno da ga pritisne. Bez razmišljanja gleda joj struk i noge. Kao u srne, duge i tanke, zglobovi mali, čini mu se mogao bi ih obuhvatiti palcem i kažiprstom.
Nosi tanak lančić na nozi oko zgloba i to je tako seksi.
Bože, da li je i drugi ljudi tako doživljavaju kao on? Gleda njen mladež na butini, tu nepravilnu tačkicu koju uvek primeti. Smeška se, sigurno bi svi mislili da je poludeo kada bi mogli da čuju šta mu se mota sada po glavi. Lakim pokretom skloni joj plavi pramen kose sa lica. Ona ga čini boljom osobom, pored nje se oseća kao vitez. Ona je njegova princeza. Nežno je naslonio svoj dlan na njen obraz, koža joj je topla. Osetila ga je i promeškoljila se, još koji sekund i otvorila je krupne plave oči. Osmehnula mu se. Znao je da je vredan postojanja, ako ništa drugo, onda njenog smeška.
“Tako si lepa, dok spavaš”, prošapta joj.
