Kada me ti pitaš kako sam, odmah mi je još gore… Nemoj ti pitati ništa, šta tebe briga kako sam…
Kao tebe zanima… Znam da te nije briga i da se praviš samo učtiv i fin… Ali, ne treba meni to, šta će mi tvoja lažna pitanja?
Ili ti to samo pokušavaš da umiriš svoju savest, pokušavaš da se opereš sam kod sebe? Što se mene tiče, ne moraš, ne moraš ništa..
Ja odavno sam ti oprostila sve, i idem dalje, ni ne razmišljam o tome šta je bilo… Znam da ni ti ne razmišljaš, ma ni ne padnem ti na pamet, sem u ovim danima…
Ne trebaju mi ni tih par dana godišnje, kada me se setiš jer te mori sve, jer te duhovi prošlosti gone, jer ti san na oči neće, ne treba ni tada da me pitaš ništa, ni da mi nudiš pomoć, ni da kao brineš. Dosta mi je tvoje lažne brige.
I tvoje i svačije…
