Stojim naga pred ogledalom, biram najfiniji veš, voliš nežne boje.. kosu ću raspustiti jer i to voliš. Smejem se zadovoljna svojim odrazom, prelepa sam – mislim sama za sebe. Obuvam nove visoke potpetice, lakovane.. opet osmeh, sve znam zar ne?
Ali ti ne znaš.. ovo je noć tvog poginuća, ovo je noć kada ću te konačno upropastiti.. Sladim se i pri pomisli da ću konačno uspeti u svojim namerama. Jedva čekam. Zovem taksi i govorim adresu, dobro poznat hotel, tu se viđamo bar jednom nedeljno. Tu ti bežiš od svih meni, tu je naše mesto i naša oaza. Volim te, pomislim na sekund, a onda se nasmejem sebi u lice.. glupačo..
Noć je lepa i ako je hladno napolju, taksi brzo stiže.. Hodam kao kraljica, vidim parkiran ti je auto, opet se zlokobno smejem. Krajem oka namigujem čoveku naslonjenom na ulaz koji puši cigaretu..
To je to.. tu su.. spremni.
Paparaci na tajnom zadatku. Pa vidimo se frajeru, ali ujutru s svim novinama, člancima, tekstovima.. gospodine političaru.
Misliš mala je naivna, pa da vidimo ko se poslednji smeje.. ja ili tvoja gospođa zajedno sa tobom na onim novogodišnjim fotkama. Dosta je.. upozorila sam te.. nikada me ne slušaš.
Prolazim pored recepcije, klima glavom.. uobičajena noć za recepcionara.. e pa tebi neće biti..
Jedva čekam jutro..
