Mama i tata, još o vama ne mogu da pišem, prosto to ne mogu. Još ste moje sve, još ste meni mladi i još uvek volim nedeljom kada dođem, a gibanica čeka, igramo karte i smejemo se. Ne mogu da pišem o vama, jer tada se plašim da ću pomisliti da ste stari i da treba tu nešto da mudrujem.. Ali ne..
Ja o vama neću, jer vi ste tu uz mene, i bićete još dugo, jer važni ste mi, vi ste moj pokretač i moj strah. Još uvek kod vas plačem i kada mi je teško vas zovem. Pored vas sam ona mala devojčica, koja briga nema. Zato i ne mogu o vama, a daće Bog i još dugo neću, jer to znači da mi vikende zajedno provodimo uz suvo meso, palačinke, partiju domina.
Neću o vama..
