“Uzeo sam ti dušu i držim je”, pršaputa đavo..
Nasmejala se, nije se bojala. “Ne možeš je uzeti”, rekla mu je.
Iskezio se demon, “Kako ne mogu, vidi”, pokazivao joj je džak, “Tu je, obećala si mi je i sada je kod mene!”.
Još više se nasmejala, a to je crvenog razljutilo, prhnuo joj je pored lica. Odvratan i ružan unosio joj se. Opet ga se nije bojala, i to je đavola iritiralo, obletao je brzinom svetlosti oko nje.
“Uzeo sam ti dušu, uzeo sam ti dušu, kod mene je”, kezio se.
“Ne možeš je uzeti, žao mi je, već sam je dala, kod njega je, zakasnio si”, mirno mu je odgovarala.
Đavo je pobesneo.
“Kažem ti, u tom džaku nemaš ništa, žao mi je”, sada se već smejala, “dušu mi je uzeo on.. možda je i gori od tebe..”…
