O smrti, za tebe nemam ni jednu lepu reč, niti je iko ikada imao.. ti dolaziš i razdvajaš, uzimaš, otimaš, odnosiš..
Ti nas podeliš i razdvojiš jer tako želiš, i ne pitaš. Odlučiš i tako bude. Kada ti dođeš to je kraj, tu sve prestaje, tu ti stavljaš tačku. Smrt? Čudno ti je ime, kratko, suvo dok se izgovara, bez odjeka, bez zvuka. Bože me oprosti, kao tup udarac zvuči. Kratko i hladno, prosto a teško.
Čudna si ti smrti, nista o tebi ne znamo samo da donosiš kraj. Svi te se plašimo i zaziremo, koliko ne za sebe, toliko za svoje bliže.. Bolje da mi idemo u nepoznato nego da ostajemo i gledamo kako nam odvodiš one do kojih nam je stalo. Smrti svi znamo da si loša i teška, ali ja stalno pokušavam da te opravdam. Ne ide mi znam, ma kome bi išlo! Ali verujem da iza tebe ne stoji kraj, već jedan novi početak..
