Posmatrate lii vi kuće i stanove dok prolazite kolima kraj njih?
Ja redovno, i često se pitam ko tu živi, kakve su im sudbine?
Zamišljam ljude iza prozorskih okna, dajem im imena u svojoj glavi. Zamišljam, maštam, preispitujem.. Volim to da radim, tada mi put brže prođe, dešava mi se i da se ne setim kada proleti vreme, ni kako sam prošla put.
Odlutam u taj svoj svet i sama se vozim, ali svojim filmom. Gledam kuće, dvorišta i onda krenem da zamišljam njihove vlasnike, ukućane. Na koga mi kuća liči, da li u njoj živi mali debeli čovek ili pak visok sa krupnim plavim očima i velikim nosem?
Maštam, volim to… po nekada izmaštam i celu priču, ceo njihov život. Kako imaju ćerku, pa joj ne daju da se uda za komšijinog sina.. a onda i njemu nađem kuću, tu u blizini.. Čudna je ova moja glava, svašta se u njoj mota, a posebno kada sam na suvozačevom mestu..
Eee tada priče krenu…
