Dan pun inspiracije a ja samo švrljam, pišem. Ide mi danas, pa onda žurim da što više iskoristim te momente. Pišem i pišem, pa javljam prijateljima još toliko, uh jos mi treba ovoliko priča..
Žurim, odužilo se ovo, oteglo.. Nikako da završim tu knjigu. Nije malo 365 priča, toliko sam zacrtala, pa sada ne odustajem. Nije lako ispričati tolike priče, veliki je broj. Al’ polako, ispričaću. Sve što počne i završi se.
Samo se meni čini ovoj mojoj knjizi kraja nema, ne nazire se.. Obicno ljudi ne žele kraj, kraj nam dođe kao neka tuga, vreme za pozdrav, a evo ja mu se baš radujem. Jedva čekam kraj. Biću srećna kada dođe to doba da stavim i poslednju tačku, jer svaki kraj je neki novi početak…
