Neću više da te učim, da ti ponavljam isto, stalno ja tebi pričam i molim te da shvatiš. A ti ne, uvek svoju priču pričaš, uvek okreneš sve i izokreneš. Neću da te tolerišem više, ni da slušam razne izgovore, stalno ti treba još nešto, uvek još vremena, nije pravi trenutak i slično.
Ponavljaš se iz godine u godinu i nemam više živaca, a nemam ni vremena. Tu si samo kada ti nešto treba i kada nema nikog drugog eto tebe da se meni žališ, da te ja podižem i dižem. Dosta je, ne mogu više, umorio sam se, i da slušam jedno te isto, i da te hrabrim i da ti objašnjavam. Radi šta hoćeš, ja idem dalje, moram jer dosadila si mi..
A ko bi rekao?
