Bogojavljenska je noć je noćas, kažu zamisli želju i pogledaj u nebo. Što da zamišljam? Necu više, svake godine je zamišljam i ništa, sve ostane na tome. Leći ću noćas ranije, neću ni da padnem u iskušenje da opet zamišljam. Godinama ja stojim kraj otvorenog prozora dok pahulje sipaju, a nebo bude svetlo i mirno, priznajem oseća se magija.. A ja stojim i želim, svaki put sve jače i jače..
Pogled mi bude uprt negde gore visoko i želim jako želim. Ne znam ni sama koliko tako stojim, lice mi pocrveni, osećam zimsku stud, al ne odustajem.. Mislim valjda što duže stojim pre će mi se želja ispuniti.. Videće Gospod moju bolju i potrebu. Stojim tako ko zna koliko i molim.. I tako evo godinama..
Al’ večeras neću, noćas ću u krevet rano. Ista mi želja stoji na pameti, samo što sam sad sigurna da Bog ima neki razlog da mi je ne ispuni. Zna on zašto nije dobra za mene. Priznajem kako vreme odmiče i ja vidim da je u pravu, uvidjam zašto ne bi pametno bilo da je dopusti, ali…
Zato noćas neću poželeti ništa na Bogojavljensku noć, otići ću rano na spavanje, prekrstiti se i pomoliti za zdravlje.. Ipak on odozgo zna šta i u koje vreme je najbolje..
Ne kaže se džabe sačuvaj me Bože samo mojih želja.. A šta želja zna…
