Dosadna sam i Bogu i narodu o tebi. Te mogli smo, a nismo.. te trebalo je, al nije nam se dalo… Stalno isto, lagao si, nisi došao, čekala sam…
Te voleli smo se, al smeli nismo, te ja sam tebe više, a ti mene manje.. Koristio si me, varao, lagao.. Samo vrtim isto, stalno nešto.. Uvek neki izgovori, zašto i kako.
Uvek ti se pravdaš, a ja ranjena.
Dosadna sam svima, neće niko više ni da me sluša, vala ne mogu ni ja samu sebe.. Dosadili smo više ti i ja sa ovom pričom i tom tzv ljubavlju. Ne mogu ni ja više isto da vrtim i pričam. Ne zaslužujemo ni reč više, ni ti da nas iko sluša.
Ne treba ni da me pitaju šta ima novo? Jer šta će biti.. kod nas priča stara… Ja kukam, a ti lažeš…
