Čitajući tračerske časopise, naišla je na njegove slike.
Mlad, uspešan sportista, uzoran muž, roditelj.
“Kako ne”, nasmejala se.
“Šta je mala, opet čitaš o tom svom?” – upita je gazda kafića ispred zgrade.
“Aha” – kratko reče Vanja. Voli da čita članke o njemu, posebno one gde se predstavlja kao porodičan covek. Ljubitelj svih tako običnih stvari.
A noću, kada njoj dođe, maske padaju. Dok strasno vode ljubav, priznaje joj da je lud samo za njom.
Da svoju ženu ne može više ni da pogleda, ostaje tu zbog dece, karijere, roditelja. Ona je ta koja mu je potrebna, koju obožava…
Vanja mu je u početku i verovala. Nadala se još, dok je bila na faksu, da će on ostaviti svoju ženu. Podgrejavao joj je te nade stalno. Fakultet je završila, počela da radi, a njih dvoje – u istom statusu. Bolje reći i ne postoje.
Mali krug ljudi zna za njih. Par njenih prijateljica i po neko tu u kafiću ispred njene zgrade. Nekada popiju ujutru kafu tu. Mirno je, a i niko ih neće videti. A i tada se drže na distanci, sede jedno preko puta drugog. Nikada je nije upoznao sa svojim prijateljima, ni decom, a obećao je milion puta. Smišljao je situacije i pričao joj kako jedva čeka da čuje njihove reakcije na nju. Vanji je to prijalo, maštala je kako je predstavlja i želela je da vidi njegove klince… Da popriča sa njima.
Svaki praznik ona sama provede, jer on tada mora biti kući. Prošle Nove godine joj je to dosadilo, pa je rešila da je kraj.
Dosta ona više zamišlja da je bar na minut tu. Prekinula je na par dana. Tačnije, dok su prošli praznici on je ćutao i pustio je da se izduva. A i njemu je odgovaralo, da nemaju neprekidnu komunikaciju, bio je mirniji. A onda se pojavio, danima je molio i obigravao oko nje. Sve dok nije popustila, a onda joj se kleo u sve živo da sledeću Novu godinu čekaju zajedno daleko od svih. Da će ove godine na more u Grčku samo njih dvoje.
Popustila je opet.
Naravno leto je došlo i evo gleda njegove “paparazzo” fotke u novinama. Igra se sa decom, pozira sa ženom. Vanja više nije ni ljubomorna. Smešno joj je. Koga on laže, sebe ili nju? Obožava kada na njegovom Instagramu gleda njihove slike. Retko ih on izbaci, ali ume ponekad. Ranije se ljutila, plakala, odmah bi mu pisala poruke. A on bi je ubeđivao da to ništa ne znači, da su to gluposti, mora ponekad, jer ipak ona mu je žena. To su samo obične fotke, bez ljubljenja, emocija. Stalno je imao objašnjenja zašto i kako.
U jednom takvom svom rastrojstvu, dok je besnela i histerisala zbog njegovog “storija”, glupog kružića, u kom stoje on i žena zajedno i kao ljubav, ljubav, počela je da plače i da sama sebe sažaljeva, zašto ona nikada neće biti tu? A to mesto realno više njoj pripada. Kuma joj je tada rekla “Daj reci mi stvarno da li želiš da budeš u tom jbn kružiću? Želiš da budeš ta iz kružića? Molim te…” Te reči su joj legle kao pijanom šamar, što bi rekli. Naravno da ne želi. Ne želi nikako da ona bude u kružiću, a da on noćima odlazi drugoj. Da sa radošću po ceo dan kuca poruke drugoj. Da noću joj piše laku noć ljubavi… da nekoj drugoj govori da je voli, želi. Da ne može da podnese njihovu razdvojenost, da voli miris njene kože, da mu puno nedostaje.
“Ne, ne želim da budem u storiju”- glasno je rekla.
I od tada više ne reaguje na njihove glupe slike i priče. Zna Vanja da od njihovog mora nema ništa, ni ove, ni bilo koje godine. Šta će, pomirila se sa tim, i voli te njihove ukradene momente. Zna da nikada neće biti ni u kružiću, ni na realnoj slici. Ma i bolje je tako… Zar ne? Nikada se ne bi menjala sa ovom što je u kružiću!
