Rekla mi je “da” jedne jesenje večeri – govorio je.
A imaš li ti koga za svedoka?- pitali su ga.
Slegnuo je ramenima- Imam mesec i zvezde, a i nebo… imam usnule ptice red drveća, a i kišne kapi, promicale su te noći.
Ćutali su, a onda rekoše jasno – Znači svedoka nemaš?
Imam, kažem vam, al vama ne vredi.. toliko sam svedoka nabrojao, a vama to ne znači… Kažem vam rekla mi je da!
Opet ćute, vrte glavom i samo jedno te isto ponavljaju.. svedok, svedok.
Imam i Boga za svedoka, da mi je rekla Da… Malo li vam je?
