Kakve li sam ja to naočare nosio, pa sam u tebi ljubav video? Lažljivice jedna, evo već meseci sedam kako sebe pitam šta to sa mojim očima nije bilo u redu? Gde su to one gledale pa su u tebi sve videle? Gde smo to moje oči i ja pogrešile, možda u tvojoj kosi dugoj i tamnijoj od noći ili u očima boje kestena ili nas je zaveo gibak struk i zubi beli kao najčistiji sneg. Možda smo previše u grudi gledali, u grudi koje se nadimaju dok dišeš i onako zvonko se smeješ. Nisam ja kriv oči su, one te se nisu mogle nagledati, one su šarale po tebi, od stopala do glave. One su netremice piljile u tebe lažljivice. Žao mi samo što ne uključih i druga čula kad mi ih je dragi Bog već dao. Pa da poslušam šta pričas, pa da osetim kada mi bežiš pa da razmislim šta sve to ti želis… Jer da sam tako radio, sada ne bih ovde po ovom snegu bauljao i u mislima vraćao gde se to zagledah i u šta poverovah?
Lažljivice nije do tebe, ti si ista kao i sve one što vole da lažu, žao mi očiju ovih mojih gde li samo gledaše kad u tebi isana vidiše?
