Imala bih priča i priča pisati o nama. Ali kada bih počela, rekli bi lažeš, ma ne može se sve to jednom paru desiti. Mogla bih pisati kako sam te jednog majskog dana upoznala, kako je baš tada pala žica od tramvaja i nastao čitav kolaps na bulevaru…
Ili pak da pišem kako si mi pokazivao svoj grad, tradiciju i kulturu ili kako sam ja tebi objasnila da su razlike između naših naroda nebitne. Mogla bih pisati da te nisam smela svojima pokazati ili kako su tvoji padali u nesvest, potezali pretnje i uvrede sve zbog mene.
Ili da pišem kako si dolazio u moj grad da niko ne zna dok bi te drug tagovao na jednoj planini. Da pišem pak o tome kako si upoznao moje drugarice ili kada si me poveo kod rođaka, a oni ostali zatečeni. Mogu i o tome kako su nam govorili da nismo jedno za drugo, kako su ti punili glavu ili kakoo su meni branili.
Mogu da pišem i o tome kako smo bili mesecima posvađani i kada ni reč nismo razmenili ili da kažem kako sam tada patila i koliko sam suza kradom obrisala. Hoćeš da pišem kada smo se opet sreli kako je bilo i ko se više pravio da mu nije ništa.
Mogu da pišem i o tome koliko si mi pretio, ubeđivao, kleo se. Mogu i o tome koliko sam te provocirala, bockala, podbadala. Koliko smo se ubeđivali, svako držao svoju stranu i tvrdio da je njegovo ispravno.
Da pišem o onoj noći kada si zapretio da ćeš me ubiti kada si stavio svoj pištolj na natkasnu, a ja se pravila luda, da bih ti posle rekla ” Il ubij il puštaj!”
Ili da pišem o onome što si mi šaputao kako si me voleo, kako smo pored vode šetali i smišljali imena deci. Da napišem kako smo se svađali čija će nositi ili da kažem kako si me podizao i vrteo u krug i ljubio u čelo.
Mogu da pišem i o tome da si voleo da mi češkaš kosu i da otkrijem kako si me ti i jedini ti zvao. Da naškrabam gde smo hteli ići i šta sve videti ili gde smo hteli da se tetoviramo u inat svima. Da svi vide, ili da pišem kako si me hteo ukrasti od svakog i čuvati samo za sebe. Da pišem gde si hteo da živim i koliko psa čuvara da mi nabaviš, da spomenem možda i koje?
Ili da ćutim??? Bolje da ćutim, jer bojim se u svom tom pisanju ispisaću i za onu noć kada mi dade reč da nikad nikome je nećeš reći. Bolje da spustim olovku jer i onako svašta bih mogla napisati, a rekli bi ljudi luda, izmišlja, gde se sve to moglo jednom paru u godinu, dve desiti.
