Zaklela bih se da prva ovogodišnja priča neće biti o tebi, ali ne vredi… Kao i uvek, svaki put sebe dementujem. Evo pišem, popunjavam redove, idu slova, nižu se.
A zaklela sam se, ne više o tebi… Neću ti dati nijedan red, a kamo li celu priču, ali izdajem i ja, kao što si i ti, po ko zna koji put… Opet. Ma više sam i dosadna o tome, niko me i ne sluša, kao stari veterani rata pa samo svoju priču pričam poduprete brade na štap i znaš sinko, ono kada sam ja ’41 protiv Švaba, tralalalala… E tako i ja tralalalala o tebi.
Opet si razočarao, opet si se predao, opet si me izdao, ali šta je tu novo? Šta tu nisam očekivala, sve je već ko zna koliko, rekli bi bezbroj puta prošlo. Ali volim, prosto volim da ti poverujem kada kažeš ti i ja do kraja, pa da kaže nema nazad…
