Uvek izda onaj kome najviše veruješ.. Ma koliko ti šansi davala, uvek isto. Više je i smešno i da se žalim na tebe.. Nemam ni kome, odavno niko neće ni da me sluša.. Uvek ista priča, uvek na kraju slažeš, izdaš.. Sada samo mirnije prihvatam, i pitam sebe, šta ti nije jasno?
Pa on uvek tako zar ne? Da! E onda ili prestani da mu daješ šanse ili ćuti. Nema kukanja nad prosutim mlekom, a znaš da je takav, uvek, ali uvek ga prospe. Znaš kao ono kada stari farmer ima kravu što daje najbolje i najviše mleka, ali na kraju se ritne i šutne nogom kantu i sve prospe. Eee tako i on, uvek tako.. Pa ko je tu lud i naivan? Rekla bih onaj ko veruje da krava ovaj put, evo baš ovaj put neće šutnuti mleko..
