Jastuk je čudna stvarčica, kada bi samo umela da priča..
Čega se samo naslušao i nagledao noćima.. Koliko suza na njemu prolivenih, uzaha ispuštenih.. Šta se sve tu šaputalo i obećavalo. Bezbroj puta se zaklinjalo… Jastuk zna, najdublje tajne, ljubavi skrivene, želje neostvarene. Bio je i svedok toliko toga, ma zna i sto crni đavo ne zna..
Al ćuti, takva mu sorta, samo da sluša i upija, al da progovori ne može, tako da džaba vam svedok koji ne priča..
