Sedela je na grobu svojih babe i dede, majčinih roditelja. Čupka travu pored noge i misli kako skoro dvadeset godina nije bila tu. A što, ni sama ne zna.
Zvali su je Lolo. Oduvek je bila otuđena od njih, mama je pokušavala da zaštiti. Nije nikada bila vezana za njih, iako su je oni mnogo voleli. Bila im je prvo unuče. Ali njena majka zbog svega što je ona proživela u detinjstvu čvrsto je odlučila da njena ćerka neće nijednu tu scenu videti.
Deda, pokoj mu duši, dobričina, ali alkoholičar, umeo je da galami, ali i da zapeva. Slabo ga se više i seća, poginuo je kada je imala 11 godina. Skoro uvek je dolazio pijan kući. Baba pokojna dobra i predobra, malo naivna i nevina napaćena duša. Dobila tog njenog dedu, da se kroz život bori sa njim i njegovom ludom familijom.
Imao je on brata sa kojim ceo život nije pričao. Posvađali se davno. Ceo život živeli jedan pored drugog samo ih ograda delila, a reč godinama nisu progovorili. Najgore je prolazila njena baba, dever je znao i da digne ruku na nju, da je psuje i priča svašta. Posebno kada joj muž nije bio tu. A i on kada je trezan bude dobar, čim popije, a što je bilo svakodnevno, on svoju muku opet na njoj istresa. Kao da je ona kriva za sve njegove boli.
Baka joj se posle i razbolela i kada je njena Lola napunila sedamnaest, obesila se. Valjda nije mogla više, prepunila se tuge. Uh, ala je tada bila ljuta na babu, kako je mogla da to uradi? Zbog mame koja ju je sklonila i usresredila na očevu rodbinu, koji su bili potpuno drugačiji i jako složni, prepuni ljubavi, ona nije ni spoznala muke majčinih roditelja, mnogo toga nije ni znala.
Sada kada je odrasla mlada žena razume sve. Lola razume svoju baku. Sluša priče o njenom teškom životu i muku koju je podnela. Više se ne ljuti, i došla je danas da joj to kaže. Oprašta joj i razume je. A taj njen deda, pokoj mu duši, dobar jeste bio, ali evo i danas tu pokopan, a prekoputa leži isti onaj njegov brat zlotvor što mu oteo imanje i izbacio ga sa decom napolje iz kuće. Opet leže jedan preko puta drugog, ograda ih deli, kao da se gledaju i ćute, isto kao i dok su živi hodali ovom zemljom.
