Moram da pišem, jer samo tako ja dišem, jedino tako imam krila.. u suprotnom padam, stoji kost u grlu, steže. Moraju reči da izađu da polete, da stoje na papiru, da me sete.. da ih ne zaboravim. Pišem, pa makar i nevaljalo, moram, što bi rekle babe, ušlo mi u krv.
Pa ako svaki dan nešto ne naškrabam, boli me, stisne me.. kao olovo koje stoji mi, kao bukagije koje me stežu i otežavaju.. Zato ja piskaram, ne zamerite mi, nije uvek dobro, nije uvek čitko, ni prijatno, al moram.. Tako jedino osećam da postojim, tako ja dišem..
