Ašto me rastužiš svaki put kada odeš od mene, odneseš i deo moje duše, osećam se prazno, tužno, nema me, koliko god se pravim da mi nije ništa, ti me razvališ i polomiš kao vetar staru trešnju.
Ostanu samo razbacane emocije po mom telu, pa krene onda da boli. A ja se stežem i pravim se da mi nije ništa, a boli me. Ćutim i stegnem zube, proći će, mora, uvek prođe.
Samo što svaki put sve duže bolujem, a sve teže prolazi. Molim te, ako mi dolaziš, potrudi se da bar ne odeš.
