Gledam te pa mi milo.. opet si tražio da te vidim.. našao si sat dva i za mene, da me uguraš negde između svojih obaveza, treninga, priprema, putovanja.
Prićaš. a ja te gledam.. Opet ti o budućnosti, ti i ja.. Smejem se meni milo, a lažeš, znam da lažeš, al neka, milo mi da verujem makar ovih pola sata dok se tajno nalazimo na parkingu između zgrada.. Grliš me i ljubiš mi obraze, lice, usne.. šapućeš kako sam ti nedostajala..
Topim se, želim da ti verujem, ali.. Moliš me da se još malo strpim, samo dok još prođu neke stvari, pa ćeš lakše posle. Klimam glavom, govorim, tu sam čekam te.. Moraš da ideš, znam, žuriš, obaveze.. Opet me ljubiš i govoriš “volim te”, šalješ još jedan poljubac dok nestaješ iz mog vidokruga.
Sedim sama u svojim kolima i mislim se, evo čekam još 5 meseci, šta imam da izgubim.. brzo će to.. kao i ove prethodne tri godine što su prošle.. okrećem ti broj. Hej – javljaš se.. Hej, jesam li ti rekla da i ja tebe volim.. Smeješ se.. Nisi, znam to, žurim, čujemo se.. Smejem se sebi, naivna li si, al ajde, čekamo i taj avgust, nije to svo vreme sveta.. šapućem sebi…
