Noćas sam prvi put zaspala bez tvog znaka, skinula sam ga u ljutnji.. eno stoji na stolu za šminkanje, kao da čeka da ga pokupim.. Noćas ga po prvi put neću preći rukom pre nego što utonem u san..
Čudno mi.. osećam se kao gola, prođe mi kroz glavu, hoće li mi biti hladno?.. Uvukoh se u jorgan dublje, zašuškala sam se.. Zatvaram oči i želim da što pre zaspim, ali san ne dolazi.. i njemu fali taj mali komad plemenitog metala što visi oko mog vrata.. Bacim pogled po pomračini u sobi, eno ga stoji onako nehajno i svetluca, samo on i sija u ovom mraku da mogu jasno ga videti…
Zove me, kao da kaže šta sam ti ja kriv.. Zažmurim čvršće, hoću da spavam, okrećem se na drugu stranu.. Neće mene jedan privezak mučiti.. Ali na vraga, eno vidim ga u ogledalu ormara, nas…
