Gledam je dok spava, tako je porasla.. a bila je nekada mrva, moja mrva. Dugačke joj nogle prešle preko ivice kreveta, kako godine lete..
Usnila je i lice joj je opušteno, usta ista onako mala srcasta kao i kada sam je donela kući iz bolnice, samo sada joj lice veliko, ozbiljno.. Milujem joj kosu, svilena je i dalje, kovrdže se ispravile.. a ruke duge mi došle.. Ljubim joj šaku kao kada je beba bila, promeškolji se kao nekada i ispusti isti onaj zvuk… mrmlja nešto u snu, sada će se probuditi, tako je oduvek, od kako se rodila..
Prvo se promeškolji pa uzdahne, a onda nešto kao kaže i eto je.. i danas, oči krupne, plave, već se otvorile, kao po narudžbini..
