Lažeš!
Lažem.
A što?
Zato što moram, zato što hoću..
Dokle misliš tako?
Dokle god ne shvatiš…
Šta da shvatim?
Ono što odavno znaš, a nećeš da prihvatiš. Što ćutiš sada?
Zato što i ti lažeš da te nije briga..
Pa lažem, rekao sam.
Pa eto i ja znam da nije za mene, zato i ćutim.. – tako jednu noć razgovaraše moj mozak i srce..
