Ćutim, to najbolje radim..
Ćutim, jer tako jedino umem.
Ako progovorim neće biti dobro, jer ovakvi kao ja retko pričaju, a kada progovore sve se zatrese..
Zato ja ćutim i kada me uhvate pundravci da otvorim usta. Odem tada u krug po starom keju, malo šetam, malo šutiram kamenje što mi zapne za još starije cipele.
Neretko sednem na klupu i zapalim po koju cigaretu. Pljuckam sa strane i odbrojavam dimove.. Bolje da ruke i usta imaju neka posla, bolje je da se u njima mota ova cigara, nego bilo šta drugo.
Zaposlim tako sebe, a mozak pustim vetru sa Save što duva, možda i izduva to što se vrti često.. Bolje je tako, neka promaja rastera te misli, jer onda neću morati da se borim sam sa sobom da bi ćutao. A ćutim, jer bolje je tako..
