Reče mi frizerka pre neki dan, “Dobre ti ove priče, mogla bi ih i ja pisati.. znaš li ti šta ja sve ovde čujem i doživim”.
Nasmejala sam se, “Mogu i da zamislim”, samo odgovorih kratko.
“Ma znaš šta, da uzmem ja i da pišem, ih k’o da ti je to neka mudrost”, uporna je ona.
A ja se uzvrpoljila levo pa desno, ne znam šta da joj kažem.. Kako da joj objasnim, pa nije to baš tako, ne ide to tako lako.. Al’ reko bolje da ćutim, ipak mi radi o glavi???
