Danas kada svi pričaju o Jasenovcu, ja ne mogu, izbegavam.
Nisam ni film pogledala, teško mi je. A na sve strane samo ta tema. Jedni su besni, drugi razočarani, jedni sa suznim očima šapuću strašno, drugi viču bilo je i gore..
Znam da jeste, tj. sigurna sam u to, ali ja ne mogu.. ne mogu ni da mislim, ni da progovorim o tome. Ne kažem da tako treba, naravno da ne. I ne može na to da se ćuti, i da se pravimo da nije bilo. Bilo je i ne treba nikada da se zaboravi. Ali ne mogu ja zbog šake ludih, patoloških slučajeva da mrzim sve i prezirem. Bilo je i biće uvek ludaka, decoubica, ženomrzaca i ostalih monstruma.. Ne terajte me da zbog toga mrzim bilo koga..
Tužno mi je što moram o ovome i da pišem, ali za mene je bilo i biće samo ljudi i neljudi.. ma ko oni bili..
