b
adnje veče, a ja sama.. kako, zašto, otkud to? Ma nisam stvarno sama, zadesilo se da imam pola sata sama sa sobom.
Svako se nekim svojim stvarima zabavio, što poklonima, obavezama i pripremama za sutra. Sutra je važan dan, Božić. Važna je i noć noćas, ona badnja. Polako se spušta mrak i badnje veče je počelo, a ja između baklave i posne sarme, posegnem tebi u mislima.
Razmišljam spremaš li i ti Božić? Svasta! Naravno da spremaš.. Nego bih volela da mogu da te vidim, bar izdaleka..
Da vidim kako ideš po Badnjak, pališ sveću.. Zamišljam crkvu i ono njeno veliko dvorište, a tu se pali badnjak. Vatra pucketa, zamor sa svih strana, ljudi se raduju, skoro će ponoć. Hor peva, tamjan miriše, badnjaci pucketaju u vatri, iskre lete na sve strane. Molitva se čuje, liturgija počinje.. a ja kraj tebe!
“Mama, je li gotovo?”- čujem – “Jeste srećo, hajde po brata, brzo.. vidiš, veče je, sada će možda i Bozic Bata.. – vratih se u realnost.
Možda nekada negde u drugim vremenima ti i ja na Badnje veče, uz hor i liturgiju, jedno uz drugo… možda…
