Još uvek kad se unervozim, ruka pođe i potraži ga… jedan privezak, što stoji oko moga vrata. Dovoljno je da prstima pređem preko njega i već sam mirnija i već lakše mi je.
Stoji tu kao jedan znak, kao jedno obećanje.. Stoji tu kao nešto samo moje, skriveno od sveta i pogleda. Moja mirna luka, moja mašta, moja želja.
Stoji tu kao moj mir, kao podsetnik da nije život baš tako kako izgleda.
