Znaš da ne umem da se izrazim kada smo u pitanju ti i ja. Rekli bi “..ih, ti ne umeš..”…
Znam ja da mogu svašta reći i izgovoriti.. isto tako stati iza toga, ali kada su u pitanju moja osećanja prema tebi, naviknuta sam da ćutim.
Ali ovde sada nije to ni važno..
Bitno je da volim što si tu, volim što si baš takav, volim kada se smejemo i glupiramo, volim sebe pored tebe, volim ono što sam ja kada si mi ti tu, volim kada mi pričaš glupe viceve, volim kada prevrćem oči na njih, volim što te imam, volim i da se durim na tebe iz ko zna kog razloga, volim kada mi poželiš dobro jutro i laku noć.. volim kada mi pošalješ pesmu, volim kada mi kažeš da me obožavaš.
Isto tako volim kada mi šapućeš, kada se ogledam u tvojim očima, volim kada se ustresem, a samo ti znaš što..
Volim kada me grliš jako i privučeš uz sebe..
Volim kada si nežan i kada si grublji.. volim kada me ljubiš.. jednostavno je.. Volim što te volim.. i ako sam ti ovo već stotinama puta rekla, tek onako još jednom, da znaš.. Jer sada sam sigurnija nego ikada da nikada niko nije izazivao taj osmeh na mom licu i taj nemir u stomaku.
Pokriću oči rukama i priznati, volim te.
