Gledam tvoje ruke, milovao si me njima, gledam ti oči, upijao si me njima, gledam ti usta, ljubio si me do malopre..
Ćutim, sklupčana u krevetu, oblačiš se.. posmatram te.. Oblačiš se lagano, vreme je da kreneš, gledaš me nežno, ljubiš u čelo.
Ćutim, smeškam se, prikrivam da mi je teško.
Još uvek mi koža miriše na tebe, osećam tvoj miris na sebi. Sklanjam pogled u stranu.. grliš me jako, “nemoj opet”, kažeš.
Ćutim, neću… “Još malo izdrži”, dobacuješ. Klimam glavom, namiguješ i izlaziš. Ja zatvaram oči, a ti vrata.. i opet, dokle?
Stežem grlo, stiskam zenice, šakama gužvam posteljinu na kojoj smo do malopre ležali.. “Pssssttt”, govorim sama sebi, “ćuti, psssttt tiho.. nema plakanja.. Znala si šta te čeka, sada tihoo”.
Tako je kada sebe daš, a on je već negde pre dao sebe.. tako je kada se viđaš sa oženjenim..
Pssssttt ni suzu, tišina!
