Danas čudne priče iz mog pera se nižu, vođene nekim višim mislima, danas ne pišem o ljubavi muškarca i žene .. Danas pišem o ljubavi drugoj, onoj najtananijoj.. božanskoj.
Danas misli mi idu ka tome koliko nas on, otac svih nas voli, koliko nam je dao. Pa pogledajte samo naše oči, koliko pažnje i ljubavi je utkano u njih. Koliko je trebalo snage napraviti ih da vidimo baš ovako kako vidimo.
A srce, kakva je to tek mašinerija, pumpa i radi neprekidno, a ustrepti kao srna za samo jednu iskru ljubavi. Izdrži srce i najveću tugu, a poleti čim ga neko istim onim očima što ih Bog stvori pogleda.
A gde su nam druge stvari, date da koristimo, gde je sluh? Da osluškujemo i čujemo, da slušamo ptice i žubor vode, milovanje za naš mozak svaki put kad gudalom ciganin po žicama prođe. Kažem vam ja, danas me vode neke druge sile, danas pišem o ljubavi ali onoj drugoj, višoj, očinskoj…
