Pomešana tuga i radost, meša mi se starost i mladost. Mešaju se i kidaju stvari u meni. Dovoljno svesna da vreme ide i godine prolaze, ali srce ne odustaje .. treperi i raduje se kao dete.
Još bih da maštam, još bih da sanjarim, još da lutam i skitam. Mira nemam, ne da mi se.. A vreme je da posustanem i umirim se, vreme je da stanem i uozbiljim se. Ih, odavno je to vreme došlo, kada bolje razmislim.. Ljutim se, izdaje me mladost i snaga, napušta me, treba preći na drugu stranu, ali neće duša. Koliko god da telo ne može i da mi na svakom koraku pokazuje da umara se, duša neće. Opire se svom silom, vrišti, čini mi se. Neće u mir i tišinu, željna je i dalje lutanja, nemira.. Kaže, jedino tako će znati da je živa. Sad se borimo duša i ja sa telom, mi na jednu stranu, telo i razum na drugu… pa ko pobedi…
✨
