Svaki put mi treba potvrda da nešto ispravno radim. Stalno tražim da mi se pošalje neki znak da sam na pravom putu. Zašto sam tako nesigurna? Šta me to lomi, šta mi to ne da da verujem?
Priznajem, umorila sam se..
Više ne mogu, od danas ću drugačije .. Pustiću sve, verovaću samo da sam stvarno na pravom putu i da Bog zna šta radi. Najbolje je tako, jer umem ja da napnem da nešto hoću i preko njega. Umem da tvrdoglavim pa navalim.
Neću više, odrasla sam.. od sada mirno i bez moje potrebe da proveravam..
Puštam, pa nek ide kako ide, neka i grešim, neka mi i nije po volji.. ma neka bude i suprotno od onoga što sam očekivala.. Znam da negde na kraju će sve biti dobro, i kada stanem i okrenem se, verujem da ću tada shvatiti što je moralo tako.
A moralo je, sigurna sam..
✨
